Međunarodna mreža pomoći

Jedini dnevni boravak za decu sa problemima u ponašanju pred zatvaranjem

Preuzmite saopštenje za medije ovde

“Maloletnici ukrali dva auta, pa ih zapalili”, “Maloletnici dilovali drogu”, “Maloletnici pretukli beskućnika”, “Maloletnici prebili profesora iz zabave”.

Strašno! Pomislimo kada vidimo ovakve naslove u novinama. I ne možemo, a da se ne zapitamo kakva sutrašnjica čeka našu decu i nas u društvu u kome su ovakvi događaji sve učestaliji.

Svaki peti učenik uzrasta 12-19 godina nosi neko oružje (palicu, nož, lanac, pištolj), 21% njih je učestvovalo u grupnim tučama koje su rezultirale nanošenjem lakih ili težih telesnih povreda, svaki šesti je izjavio da je izvršio običnu krađu, blizu jedne četvrtine njih je konzumiralo drogu. Ovo su rezultati istraživanja sprovedenog pre nekoliko godina u okviru Međunarodne ankete samoprijavljivanjem delinkvencije[1] među učenicima osnovnih i srednjih škola u Beogradu i Novom Sadu.

Međutim, grad Beograd očito ne smatra da je delinkvencija narastajući problem u čije sprečavanje treba uložiti sve raspoložive snage. Tako, Beogradu nije potrebno mesto u zajednici u kome se sa maloletnicima intenzivno radi na prevazilaženju kriza, loših navika, nasilnog ponašanja i pomaže im se da se iščupaju iz vrtloga delinkventnog ponašanja.

Jedini Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju u Beogradu, usled nedostatka finansijskih sredstava za funkcionisanje, ugasiće se krajem aprila. Deca sa izraženim asocijalnim ponašanjem, deca koja su došla u sukob sa zakonom, koja ispoljavaju probleme u ponašanju u školi i porodici, kao i roditelji ove dece ostaju bez mesta za pružanje sveobuhvatne  stručne podrške radi postizanja pozitivnih promena.

Ovaj Dnevni boravak deo je udruženja građana IAN koje je 2012. započelo intenzivan rad sa decom i mladima sa problemima u ponašanju uzrasta od 7 do 22 godine, kao i članovima njihovih porodica. Kroz sveobuhvatan program radi se na sprečavanju napredovanja ozbilјnijih oblika problema u ponašanju i dalјeg vršenja krivičnih dela kod maloletnih počinilaca krivičnih dela. Do sada je preko 500 dece i članova njihovih porodica učestvovalo u pažljivo odabranim i strukturisanim aktivnostima. Sa njima su svakodnevno, intenzivno i srcem radili savetnici, specijalni pedagozi i psiholozi, učili ih različitim veštinama, životnim i profesionalnim, razvijali toleranciju, pozitivan stav prema radu, učenju i kulturi.

Maloletne delinkvente javnost često vidi kao „izgubljene slučajeve“, „kriminalce“, „nepopravljive delinkvente“. Ono što je istina jeste da oni uz adekvatnu podršku, pruženu šansu i ohrabrenje mogu da naprave drugačiji izbor i ostanu na ispravnom putu. Deca sa problemima u ponašanju najčešće dolaze iz disfunkcionalnih porodica, neretko su žrtve porodičnog nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije. Iza svakog problematičnog ponašanja deteta stoji po pravilu teška životna priča, i uvek je vidan nedostatak pravovremene podrške i pravilnog usmerenja od strane nas odraslih odnosno društva, u prvom redu porodice, škole, i drugih sistema koji bi trebalo da budu glavni oslonci pravilnog razvoja deteta.

A promena je moguća. Put je težak, mukotrpan i dug, ponekad zahteva i nekoliko godina rada sa maloletnikom, ali su tokom prethodnih godina rada među decom i mladima koja dolaze u Dnevni boravak zabeležene fenomenalne pozitivne transformacije.

Maloletni Saša (17 godina) imao je dugu istoriju problema u ponašanju. Koristio je, ali i preprodavao drogu. Rad sa njim u IAN-u bio je usmeren na psihološko savetovanje i podršku u učenju uz koju je nastavio školovanje i stekao diplomu ugostitelja. Od kako je došao u IAN nije više učinio ni jedno krivično delo, odnos i komunikacija sa roditeljima su znatno popravljeni. Mnogo je staloženiji, odmereniji.  Danas radi već dve godine i samostalno se izdržava.

Maloletna Svetlana je bila odličan đak i uspešna sportistkinja, imala je budućnost u obrazovanju i sportu. Vaspitni stil roditelja doveo je to toga da Svetlana počinje da beži iz škole, napušta sport i zloupotrebljava drogu. Dolazi u rizik da uđe u krug zavisnosti. Kada smo je upoznali nije videla smisao života i nije joj bilo važno šta će biti sa njom. Uz podršku IAN-a maloletna Svetlana nakon dve godine intenzivnog tretmana prestaje da se drogira, vraća se u školu i planira svoju budućnost.

Saša i Svetlana su samo dvoje od nekoliko stotina dece čiji su životni putevi zasigurno drugačiji nego što bi bili da nije bilo IAN-ovog Dnevnog boravka. To će potvrditi i deca i roditelji koji su bili deo programa. Rezultati pokazuju da, ukoliko se ponudi kvalitetan program, socijalna i psihološka podrška i sredina u kojoj se osećaju prihvaćeno, deca i mladi mogu da  izmene svoje obrasce ponašanja, izgrade pozitivne stavove prema obrazovanju i radu. Ovakvim pristupom se izbegava kažnjavajući model i nudi se alternativni odgovor društvenog okruženja kojim se ova deca i mladi ne odbacuju i ne kažnjavaju već osnažuju i podržavaju u usvajanju pozitivnih ponašanja.

Na žalost, programa usmerenih na ovu grupu dece u Srbiji je izuzetno malo. Izuzev malobrojnih gradova kao što su Novi Sad i Kragujevac, lokalne samouprave ih najčešće ne podržavaju kroz svoje budžete jer se „problematična“ deca i mladi najčešće ne prepoznaju kao grupa kojoj su potrebne usluge u zajednici.

Rad beogradskog Dnevnog boravka sa ovom grupom dece i mladih finansirao se isključivo projektno, i to zahvaljujući pre svega stranim donatorima kao što su nemačka organizacija SHL, Evropska unija i UNICEF.

Od 2014. IAN-ov Dnevni boravak je ispunio standarde koje propisuje država i postao socijalna usluga licencirana od strane Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja. IAN je prva organizacija civilnog društva u Srbiji koja je dobila ovu licencu, a ovo je jedini Dnevni boravak ove vrste u Beogradu. I radiće još naredna dva meseca. Ipak, ni to, a još značajnije ni postignuti rezultati nisu dovoljni da grad Beograd i država prepoznaju potrebu za ovakvim mestom i uvrste ga u sistem, u kome on de facto već odavno jeste, obzirom da je više od 80% dece u Dnevni boravak uputio Centar za socijalni rad i Sud za maloletnike u Beogradu. Iako zakon predviđa pluralitet i jednakost pružalaca socijalnih usluga, udruženja građana su zasigurno diskriminisana na više načina. Osim kroz jedan manji projekat, IAN-ov Dnevni boravak nikada nije imao podršku grada, iako jedini ima licencu za pružanje usluge Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju.

Uz IAN stoje mnogi stručnjaci gradskih ustanova koji rade sa ovom grupom dece. A donosioci odluka smatraju da je jednom velikom gradu kao što je Beograd dovoljno ono što centar za socijalni rad čini u okviru svojih usluga. Svaki voditelj slučaja u Gradskom centru za socijalni rad zadužen je za u proseku 100 porodica. Koliko kvalitetna i sveobuhvatna može da bude ta podrška porodici? Da li je ovo dovoljno dobar način da se zaštite porodice, pa čak i one koje su potencijalne žrtve jer izostaje pravovremena i adekvatna podrška porodici i maloletniku u krizi?

Ako želimo zdravije, srećnije i podsticajnije društvo, stav prema preventivnim programima kao i svim uspešnim modelima tretmana za decu sa problemima u ponašanju u zajednici mora biti drugačiji. Ukoliko se na vreme uoči problem ili potencijalni rizik i dete se uključi u program koji će delovati korektivno, ali i podržavajuće, deca se uspešno vraćaju na pravi put, a društvo dobija zrele mlade ljude koji slede sistem pozitivnih vrednosti.

U suprotnom svakog dana možemo očekivati još jedan od onih naslova u novinama. Zabrinuti?

 

Kontakt osoba za dodatne informacije:

Ljiljana Marković, Koordinator Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju

011 3229 732

060 300 70 88

 

[1] V. Nikolić-Ristanović (Ur.) Delinkvencija i viktimizacija maloletnih lica u Srbiji: Rezultati Međunarodne ankete samoprijavljivanjem delinkvencije, IGP Prometej, Beograd, 2016

IAN Telecentar
Đure Daničića 5
11 000 Beograd

tel. 011/3229 732
e-mail: edu@ian.org.rs

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail
css.php
loading