Međunarodna mreža pomoći

Irena:

10.02.2015

Treba imati hrabrosti i krenuti u nepoznato, a rezultati sami dolaze

Moje ime je Irena P. Imam 29 godina i po zanimanju sam diplomirani ekonomista. Ovde sam, na moje lično zadovoljstvo, da bih govorila kao jedan od polaznika kurseva koje organizuje IAN Telecentar.

two young beautiful businesswomen talking about something

Za IAN Telecentar sam čula sasvim slučajno. U trenutku kada sam prvi put došla u telecentar bila sam nezaposlena, i bilo je već prošlo godinu dana od završetka studija. Da ne bih sedela kući odlučila sam da krenem na neki od kurseva koje oni organizuju i koji su sto je ključno, bili besplatni. Krenula sam na nastavu. Jedini uslov je bio redovno dolaženje. Profesori su se vodili tom parolom “ako ne želite vi, sigurno ima onih koji bi rado učili”. To je značilo ukoliko ste neozbiljni ne zauzimati mesto drugim ljudima. Čim sam krenula bilo mi je jasno da je u pitanju dobro organizovana nastava, da su u pitanju ljubazni i posvećeni predavači koji sa lakoćom prenose znanje. Završila sam kurseve engleskog jezika i računara.

Nastava je bila organizovana po grupama. Grupu su činili polaznici različitog pola i različitog starosnog doba. Tu sam direktno videla šta pristup informacionim tehnologijama znači za mlade djevojke, žene, ali i za gospođe u kasnim pedesetim godinama. Iskustva su različita.

Za ove mlade , pristup IT-u pruža sansu da pokazu da su one podjednako nadarene za tehničke profesije i ako se pod pritiskom vladajućih stereotipa ipak radije odlučuju za druga zanimanja. Cilj obrazovanja djevojka je pristup rukovodećim pozicijama ili ostvarivanje karijere a sve zarad ekonomskog osamostaljivanja i osnaživanja žena. Ipak ovo je samo jedna od mogućnosti. Za one koje godine onemogućavaju da krenu sa građenjem karijere, pristup IT-u jednostavno služi za poboljšanje kvaliteta života. Evo navešću vam primer gospođe koja je pohađala istu grupu kao ja u IAN-u. U kasnim 50-tim godina svrha njenog dolaska na časove vidjela se u namjeru da nauči koristiti internet da bi se preko Skypa čula i vidjela sa ćerkom koja živi u Australiji. Motivi su različiti ali je krajnji cilj isti. Učiniti ženi život kvalitetnijim. Unaprediti ga i olakšati.

Kao i u svim zemljama u tranziciji i kod nas su najugroženije u smislu nezaposlenosti žene i to preko 40 godina koje su u najgorem slučaju i ostale bez posla. One su formalno obrazovane ali najčešće nedovoljno osposobljene za rad na modernom tržištu. Samo poznavanje rada na računaru omogućava pristup tržištu rada na najlakši mogući način, upoznavanje i sa slobodnim radnim mestima i sa poslodavcima. Sam internet je efikasno sredstvo protiv nezaposlenosti. Mnogo žena i danas nema otvorene e mail naloge niti napisane elektronske biografije. Njih treba podsticati i ohrabrivati. Potrebna je obuka.

Sada nekome ko nije radio na računaru to izgleda jako teško. Iz ličnog iskustva mogu kažem da je prisutna doza straha koja proizilazi iz nepoznavanja računara kao mašine. Upoznati računare i savladati taj strah znaci proširiti vidike i kvalitet života podići na viši nivo.

Dostupne su sve informacije. Od onih koje su zabavnog karaktera kao sto su Facebook ili druge popularne društvene mreze, do onih informacija recimo iz oblasti medicine koje su najbolja preventiva u borbi protiv različitih bolesti. Sustina je upoznati dobro ono protiv čega se borimo. Danas se to čovjeku pruža na dlanu.

Recimo, danas kada sam stekla formalno obrazovanje na fakultetu, upotpunila ga sa znanjem u oblasti računara i engleskog jezika radim u firmi Dijalog koja ima zlatno partnerstvo sa HP-om. Posao sam našla prvog marta a tada moj kurs još uvijek nije bio ni završen. Još uvek nisam stigla do mesta ili pozicije kojom sam zadovoljna ali ovo je valjda proces koji traje malo duže. Ali prvi korak je učinjen i ja sam spremna za dalje. T o u stvari znači da treba imati hrabrosti i krenuti u nepoznato a rezultati sami dolaze. Ja sam dobar primer za to. Od djevojke koja se jedva koristila računarom do ove koja radi u firmi koja se bavi računarima.

Evo sada se setih da vam kažem. Kada sam dobila ovo zaposlenje pitali su me da li bih dobila ovaj posao da nisam poznavala rad na računaru. Moj odgovor je bio : “sigurno ne bih dobila ovaj posao. Ali ne bih dobila ni bilo koji drugi!”

Potrebna je volja, rad, strpljenje, dobro profesori i nadamo se još ovakvih organizacija kao sto je IAN da bih sve nas, žene, povezao sa modernim načinom života, omogućili nam da budemo zadovoljne, uspešne. Nije teško, odgovorno mogu da tvrdim da svaka od nas može da se nauci korišćenju računara i da uživa u benefitima koje to znanje pruža.

IAN Telecentar
Đure Daničića 5
11 000 Beograd

tel. 011/3229 732
e-mail: edu@ian.org.rs

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail
css.php
loading